Ljubav je ono što ne prestaje.
Ako prestane nije je ni bilo.
Ljubav je služenje, služenje slobodno, ne robovsko.
Ako voliš, služiš i brineš o tome nekome,
ne tražeći zauzvrat ništa.
Prosto voliš, razumskog odgovora nema.
Jedni drugima iz ljubavi služiti treba.
U Hristu nema ni muškog ni ženskog,
sve je u Hristu, svi smo jednaki, povlašćenih nema.
Muško i žensko, dvoje jedno postati treba.
Insistiranje na razlikama,
uvrnuto je i djetinjasto, nezrelo i sebično.
Ljubav je žrtva, otuda je i rijetka
jer sebičnost žrtvovati se ne želi.
Ljubav je uzvišena,
ne zna za sumnju i prevaru,
laž i skrivanje.
Ljubav, to je sve ili ništa.
Uzmi ili ostavi.

Kažu, ljubav ne postoji.
Ako ne postoji, zašto bi Hrist sebe žrtvovao,
zašto roditelj život daje za dijete,
zašto sestri srce se razdire za bratom stradalim,
zašto, i još milion takvih zašto.
Neki kažu, to samo instinkti su, nagoni, hemija,
aj meni, gluposti, bezumlja.
Ne bi boli bilo, da ljubavi nema.

I.V.